Chainalysis opisao kako je DOJ udario na Huione, jedan od najvećih kripto centara za pranje novca 

Chainalysis je objavio detalje o velikoj akciji američkih vlasti protiv mreže povezane sa Huione Group-om, kambodžanskim konglomeratom koji se optužuje da je omogućavao globalne kripto prevare, pranje novca i rad ilegalnih online tržišta. Prema procenama Chainalysis-a, širi Huione ekosistem je tokom poslednjih pet godina obradio više od 70 milijardi dolara u kripto transakcijama.

U centru ove mreže nalazila se platforma Huione Guarantee, poznata i kao Haowang Guarantee. Ona je funkcionisala kao Telegram-bazirano P2P tržište na kojem su kriminalne grupe, prevaranti i posrednici mogli da kupuju i prodaju usluge potrebne za online prevare i pranje novca.

Za razliku od klasične kriminalne organizacije u kojoj jedna grupa radi sve, Huione ekosistem je više ličio na servisno tržište za kriminal. Jedni prodavci nudili su lažna dokumenta, drugi ukradene identitete, treći mreže “money mule” posrednika, četvrti alate za prevare, a peti usluge prebacivanja i skrivanja ukradenih kripto sredstava.

Takav model je posebno opasan jer omogućava kriminalnim grupama da brzo sklope kompletnu operaciju bez potrebe da sve rade same. Prevarant koji želi da pokrene investicionu ili romantičnu prevaru mogao je da kupi gotove scam kit-ove, podatke o žrtvama, infrastrukturu za komunikaciju, naloge za primanje novca i usluge za pranje sredstava nakon krađe.

Huione Guarantee je, prema Chainalysis-u, imao i escrow funkciju. To znači da je platforma držala uplate dok kupac i prodavac ne završe dogovorenu transakciju. Takav sistem je kriminalnim akterima davao više poverenja da posluju jedni sa drugima, jer su mogli da koriste posrednički mehanizam sličan onome koji postoje na legalnim marketplace platformama.

Pored escrow uloge, platforma je navodno pomagala i u rešavanju sporova između kupaca i prodavaca. To pokazuje koliko je mreža bila organizovana. Nije se radilo samo o grupi nasumičnih Telegram kanala, već o čitavom ekosistemu usluga koji je pokušavao da kriminalne aktivnosti učini efikasnijim, pouzdanijim i skalabilnijim.

Chainalysis navodi da je Huione bio deo šire kineskojezične mreže za pranje novca. Samo tokom 2025. godine ta mreža je, prema proceni, obradila oko 16,1 milijardu dolara nezakonitih sredstava. Još važnije, prema istim podacima, mreža je činila više od 20% globalne aktivnosti pranja novca u kriptu.

Veliki deo sredstava bio je povezan sa takozvanim pig-butchering prevarama. To su prevare u kojima kriminalci duže vreme grade poverenje sa žrtvom, često kroz lažne romantične odnose, prijateljstvo ili investicione savete. Kada steknu poverenje, ubeđuju žrtvu da prebaci novac u lažnu investicionu platformu ili kripto šemu. Nakon toga sredstva nestaju.

Ove prevare su posebno štetne jer ne funkcionišu kao brzi phishing napad, već kao psihološka manipulacija koja može trajati nedeljama ili mesecima. Žrtve često izgube životnu ušteđevinu, a novac se zatim brzo prebacuje kroz više kripto novčanika, servisa i posrednika kako bi se sakrilo poreklo sredstava.

Upravo tu Huione mreža postaje važna. Ona nije nužno bila mesto gde se svaka pojedinačna prevara direktno sprovodila, već infrastruktura koja je omogućavala da se ukradeni novac premesti, opere i uvede u širi finansijski sistem. Takve mreže su za prevarante jednako važne kao i sama krađa, jer bez pranja novca ukradena sredstva ostaju teže upotrebljiva.

Američko Ministarstvo pravde saopštilo je da je zaplenjena ključna tehnološka infrastruktura povezana sa Huione operacijama. Prema navodima vlasti, zaplenjen je cloud computing nalog koji je hostovao backend sisteme za Huione povezane firme i servise. Ti sistemi su navodno korišćeni za transfer, skrivanje i obradu milijardi dolara pre nego što bi sredstva ušla u tradicionalni finansijski sistem.

Ova zaplena je važna jer pokazuje da vlasti ne ciljaju samo novčanike ili pojedinačne osobe, već i tehničku infrastrukturu koja omogućava rad kriminalnog tržišta. Ako se ukloni backend, serveri, cloud nalozi i sistemi za obradu transakcija, mreži je mnogo teže da nastavi normalan rad.

Predstavnik Ministarstva pravde A. Tysen Duva opisao je zaplenjeni sistem kao tehnološku kičmu mreže. Prema njegovom objašnjenju, taj sistem je pomagao u kretanju i skrivanju novca dobijenog prevarama, pa je njegovo oduzimanje direktan udarac jednom od najaktivnijih kriminalnih marketplace-a na svetu.

Akcija protiv Huione nije počela iznenada. Još u maju 2025. Telegram je ugasio kanale povezane sa Huione Guarantee i Xinbi Guarantee nakon istraživanja koje je sprovela firma Elliptic. Huione je tada najavio gašenje, ali aktivnosti nisu potpuno prestale. Novi servisi i zamenske platforme brzo su se pojavili, što je pokazalo da se mreža pokušava pregrupisati i nastaviti pod drugim imenima.

Zbog toga je američki FinCEN kasnije označio Huione kao “primary money laundering concern”, odnosno primarnu zabrinutost za pranje novca. Takva oznaka ima veliki značaj jer finansijskim institucijama šalje snažan signal da moraju izbegavati ili pažljivo blokirati veze sa označenim mrežama.

FinCEN je proširio mere i na nove verzije Huione servisa, pokušavajući da spreči rebranding i povratak pod drugim imenima. To je čest problem kod online kriminalnih tržišta: kada jedno ime postane previše rizično, operateri pokušaju da pokrenu gotovo isti sistem kroz novu platformu, nove kanale ili nove domene.

Istraga je postala deo šire akcije poznate kao Operation Riptide, koju vodi FBI. Cilj ove operacije je razbijanje online prevarnih mreža koje koriste kripto, društvene mreže, lažne investicione platforme i digitalne kanale za izvlačenje novca od žrtava širom sveta.

U operaciji su, pored državnih organa, učestvovale i privatne firme za blockchain analitiku i cyber bezbednost, uključujući Chainalysis, Elliptic i Googleov cybercrime tim. Njihova uloga bila je da prate tokove sredstava, povezuju adrese, identifikuju servise i pomažu vlastima da razumeju kako novac prolazi kroz kompleksnu mrežu novčanika i posrednika.

Ovo pokazuje koliko je borba protiv kripto kriminala postala kombinacija javnog i privatnog sektora. Blockchain podaci su javni, ali njihova analiza zahteva specijalizovane alate, heuristike, mapiranje adresa i veliko iskustvo. Bez takve analize teško je povezati pojedinačne transakcije sa širim kriminalnim ekosistemom.

Chainalysis-ov izveštaj dodatno naglašava da se Huione ne može posmatrati kao običan servis za razmenu ili jedan izolovan Telegram kanal. Prema opisu, to je bio čitav kriminalni ekosistem u kojem su različiti prodavci nudili modularne usluge za prevare, krađu identiteta, malware, mule račune i pranje novca.

Ovakva struktura je posebno opasna jer smanjuje ulaznu barijeru za kriminal. Čak i grupa koja nema tehničko znanje može kupiti gotove alate, lažne identitete, novčanike, naloge i laundering usluge. To omogućava širenje prevara na mnogo veći broj žrtava.

Za kripto industriju, slučaj Huione je važan jer pokazuje da kriminalci ne koriste blockchain samo za direktne transfere, već grade kompletne servisne lance oko njega. Stablecoini, kripto novčanici, P2P tržišta, Telegram kanali, mule mreže i cloud infrastruktura zajedno čine sistem koji može obraditi ogromne količine nezakonitog novca.

Posebno je značajna uloga stablecoina. Iako članak ne ulazi u svaki detalj tokena, ovakve mreže često koriste stabilne kriptovalute jer omogućavaju brze transfere vrednosti bez izlaganja velikoj volatilnosti. Za kriminalne grupe to znači da mogu prebacivati dolarsku vrednost globalno, bez klasičnih bankarskih kanala.

To je jedan od razloga zašto regulatori sve više obraćaju pažnju na stablecoin tokove, berze, OTC deskove i P2P mreže. Ako se veliki obim ukradenih sredstava kreće kroz digitalne dolare, onda nadzor nad on-ramp i off-ramp tačkama postaje ključan za sprečavanje pranja novca.

S druge strane, slučaj Huione pokazuje i prednost blockchain analitike. Iako kriminalci pokušavaju da sakriju poreklo sredstava, transakcije ostaju vidljive na lancu. Analitičke firme mogu pratiti obrasce, povezivati adrese i mapirati mreže na način koji nije moguć kod potpuno zatvorenih gotovinskih tokova.

Međutim, sama vidljivost transakcija nije dovoljna. Ako kriminalne mreže koriste veliki broj posrednika, menjaju adrese, prebacuju sredstva preko servisa i pokušavaju da ih uvedu u tradicionalni finansijski sistem, vlastima je potrebna koordinisana akcija. Zato je zaplena infrastrukture, označavanje preko FinCEN-a i saradnja sa platformama poput Telegrama važnija od samog praćenja novčanika.

Za žrtve pig-butchering prevara, ovakve akcije mogu biti važne, ali ne garantuju automatski povraćaj novca. Čak i kada se identifikuje mreža, sredstva su često već prebačena, pomešana, konvertovana ili povučena. Ipak, razbijanje infrastrukture može smanjiti kapacitet kriminalaca da nastave istim obimom.

Za berze i druge kripto servise, slučaj Huione šalje jasnu poruku. Platforme moraju ozbiljno pratiti adrese povezane sa velikim laundering mrežama, blokirati sumnjive tokove i sarađivati sa istražiteljima. Ako ignorišu takve signale, mogu se naći pod regulatornim pritiskom ili rizikovati da postanu deo lanca za pranje novca.

Za korisnike, najvažnija lekcija je da su investicione i romantične kripto prevare postale profesionalizovane. Prevaranti više ne rade sami i ne oslanjaju se samo na improvizaciju. Oni mogu kupiti gotovu infrastrukturu, lažne profile, skripte za komunikaciju, lažne platforme i servise za pranje novca. To znači da prevare mogu izgledati veoma uverljivo.

Pig-butchering šeme često počinju bez direktnog zahteva za novcem. Prevarant prvo gradi odnos, razgovara svakodnevno, pokazuje lažne dokaze uspeha i polako uvodi žrtvu u “investiciju”. Kada žrtva konačno uplati sredstva, platforma može čak prikazivati lažni profit kako bi je navela da uplati još više.

Huione i slične mreže pomažu da se takve operacije skaliraju. Jedna grupa može voditi komunikaciju sa žrtvama, druga obezbeđuje lažnu investicionu platformu, treća prima sredstva, četvrta pere novac, a peta pomaže da se sredstva pretvore u fiat. To je industrijalizovan model prevare.

Zbog toga akcija DOJ-a nije samo još jedan kripto enforcement slučaj. Ona cilja infrastrukturu koja omogućava masovne prevare širom sveta. Ako vlasti uspeju da razbiju takve marketplace-e, mogu otežati rad velikom broju prevarantskih grupa istovremeno.

Ipak, istorija pokazuje da se ovakve mreže često pokušavaju brzo obnoviti. Kada se jedan marketplace ugasi, korisnici migriraju na druge Telegram grupe, nove domene, alternativne aplikacije ili zatvorenije mreže. Zato je FinCEN-ovo širenje mera na nove verzije Huione servisa posebno važno: cilj je sprečiti jednostavno menjanje imena.

Za širu kripto politiku, slučaj Huione verovatno će pojačati pritisak na bolje AML standarde, nadzor stablecoina i strože praćenje P2P tržišta. Regulatori će ga koristiti kao dokaz da kripto infrastruktura može biti zloupotrebljena za ogromne iznose pranja novca ako se ne nadzire dovoljno.

Istovremeno, industrija može istaći da je upravo transparentnost blockchaina pomogla da se mreža mapira i da se prikupe dokazi. To je važan kontraargument ideji da je kripto potpuno nevidljiv za istrage. Problem nije samo tehnologija, već kombinacija kriminalne namere, slabih kontrola i servisa koji namerno pomažu prikrivanje novca.

Sve u svemu, Chainalysis-ov prikaz Huione slučaja pokazuje razmere jednog od najvećih kripto kriminalnih ekosistema do sada. Huione-linked mreža je tokom pet godina obradila više od 70 milijardi dolara u transakcijama, dok je samo u 2025. navodno učestvovala u pranju oko 16,1 milijarde dolara nezakonitih sredstava. DOJ je zaplenio ključnu cloud infrastrukturu, FinCEN je označio Huione kao primarnu zabrinutost za pranje novca, a Operation Riptide nastavlja pritisak na povezane mreže. Slučaj pokazuje da se kripto kriminal sve više organizuje kao tržište usluga, ali i da blockchain analitika, saradnja privatnog sektora i koordinisane akcije vlasti mogu ozbiljno poremetiti takve mreže.