Japanska regulatorna agencija razmatra dozvolu bankama da drže i trguju kriptovalutama poput Bitcoina

Financial Services Agency of Japan (FSA) razmatra značajne promene u pravilima koje bi omogućile bankama u Japanu da kupuju, drže i trguju digitalnim sredstvima, uključujući Bitcoin i druge kriptovalute. Istovremeno, regulator razmatra opciju da bankarske grupacije postanu licencirani operatori kripto-berzi.

Ključni elementi predloženih promena

• Prema važećim pravilima, bankama u Japanu je gotovo zabranjeno da za investicione svrhe drže kriptovalute zbog zabrinutosti oko njihove visoke volatilnosti i uticaja na finansijsku stabilnost.
• Predloženi okvir predviđa da kripto-sredstva tretiraju slično akcijama ili državnim obveznicama — što znači da bi banke mogle aktivno trgovati digitalnim imovinama, ali uz uspostavljene regulative i nadzor rizika.
• Plan obuhvata i mogućnost da bankarske institucije registruju svoje grupacije kao „operatori kripto-berzi“, omogućavajući im da nude usluge trgovanja i čuvanja kriptovaluta za klijente, čime bi banke dobile direktan pristup kripto tržištu.
• Nadležni organi će takođe razmotriti odgovarajuće regulatorne zaštite: obaveze za kapital, rizik-menadžment, nadzor transakcija i možda restrikcije za mere volatilnosti.

Zašto ova promena i zašto sada

• Digitalna aktivnost u Japanu značajno raste: broj računa za kriptovalute i korisnika usluga digitalnih sredstava se višestruko povećao u poslednjih nekoliko godina.
• Bankarski sektor u Japanu vidi pritisak da se prilagodi globalnim trendovima — u svetu gde tradicionalne finansijske institucije već uveliko sarađuju sa digitalnim imovinama i blockchain tehnologijama.
• Za japansku ekonomiju, koja se suočava sa značajnim izazovima u smislu rasta i inovacija, integracija kriptovaluta u finansijske institucije može biti način da se održi korak sa tehnološkim razvojem i privuče novi kapital.
• Promena bi omogućila institucionalnim investitorima putem banaka da lakše ulažu u kriptovalute, čime se očekuje širi priliv kapitala i moguć dodatni razvoj infrastrukture u Japanu.

Moguće implikacije i efekti

• Otvaranje banaka za kripto imovinu moglo bi ubrzati prihvatanje kriptovaluta u Japanu i ponuditi korisnicima nove puteve za ulaganje preko poznatih institucija.
• Banke bi mogle ponuditi usluge koje trenutno nude samo kripto-berze: trgovanje, čuvanje i infrastrukturnu podršku za kripto-klijente.
• Postoji rizik da banke preuzmu značajniju izloženost prema volatilnim sredstvima, pa će se regulatorni okvir i nadzor morati pojačati kako bi se zaštitila stabilnost finansijskog sistema.
• Ukoliko se promena sprovede, Japan bi mogao postati jedna od vodećih jurisdikcija u integraciji bankarskog i kripto sektora, što bi moglo privući međunarodne igrače.

Izazovi na koje treba obratiti pažnju

• Volatilnost kriptovaluta ostaje veliki rizik za institucije koje tradicionalno funkcionišu u stabilnijim okvirima finansijskih tržišta. Banke će morati da usvoje sofisticirane modele rizika i kontrole.
• Regulatorni nadzor mora biti vrlo jasno definisan — banke koje ulaze u kripto moraju imati transparentnost, propise za sprečavanje pranja novca (AML), zaštitu korisnika i odgovarajući kapital.
• Praktična primena promena može biti spora: promene se moraju usklađivati sa postojećim zakonima, regulativama i rizicima koji su specifični za digitalnu imovinu.
• Promena percepcije — korisnici i tržište moraju imati poverenje da banke mogu upravljati kripto-aktivnostima bez incidenata i da će biti odgovorno regulisane.

Zaključak

Predložene reforme koje razmatra japanska FSA predstavljaju značajan korak napred u integraciji tradicionalnog bankarskog sistema sa svetom digitalnih sredstava. Ukoliko se sprovedu, banke u Japanu bi mogle uskoro biti u mogućnosti da tretiraju kriptovalute kao legitimnu klasu imovine, i da ih drže i trguju njima slično kao akcijama ili obveznicama.

Za investitore i kripto sektor u Japanu ovo je potencijalna prilika za širu legitimnost, veću institucionalnu uključenost i bolju infrastrukturu. Ipak, put do realizacije neće biti bez prepreka — volatilnost, regulatorni rizici i institucionalna spremnost ostaju ključni faktori koji će odrediti uspeh ovih reformi.