Muškarac koji radi u konzulatu Malezije u Indiji pao je žrtvom sofisticirane kripto prevare putem WhatsApp poruka, i izgubio skoro ₹79 lakh (približno 7,9 miliona indijskih rupija) — što je ekvivalent znatnoj finansijskoj šteti. Ovaj slučaj ponovo skreće pažnju na to kako čak i obrazovane i profesionalno pozicionirane osobe mogu biti meta dobro organizovanih prevara u digitalnom prostoru.
🧠 Kako je prevara funkcionisala
Prevara se odvijala putem WhatsApp poruka u kojima su napadači:
- lažno predstavljali osobu sa kojom je žrtva već imala profesionalnu komunikaciju
- koristili verodostojan jezik i reference da bi izgradili poverenje
- nudili “sigurne kripto investicione prilike”
- navodili žrtvu da prebaci sredstva pod izgovorom različitih administrativnih ili investicionih zahteva
Ova tehnika socijalnog inženjeringa cilja psihološku percepciju poverenja i autoriteta, pa su napadači iskoristili kontakte i informacije kako bi delovali legitimno.
Žrtva je verovala da komunicira sa osobom koja ima legitimnu poslovnu ili administrativnu ulogu i zbog toga je, korak po korak, izvršila transfere sredstava prema instrukcijama koje su joj date. Tek nakon što je novac prebačen — u različitim kripto novčanicima — postalo je jasno da se radi o prevari.
💰 Koliko je izgubljeno
Ukupna suma koju je službenik izgubio iznosila je ₹79 lakh, što je u međunarodnoj vrednosti ekvivalent desetinama hiljada dolara. Ova cifra predstavlja ozbiljnu finansijsku štetu za pojedinca i podseća na to kako i visoko pozicionirane osobe mogu postati meta prevara koje izgledaju u potpunosti legitimne.
🔍 Zašto se ovakve prevare dešavaju
Kripto prevare putem komunikacionih aplikacija poput WhatsApp-a funkcionišu zato što:
- Napadači koriste informacije sa društvenih mreža ili profesionalnih profila da deluju kredibilno
- Kreiraju lažne identitete ili imitiraju stvarne osobe
- Manipulišu poverenjem i osećajem urgentnosti
- Umešno koriste jezik i strukturu komunikacije da prikriju svoje namere
Takve prevare često uključuju “investicione prilike” koje zvuče previše dobro da bi bile istinite, i koriste “istinske elemente” — kao što su imena kompanija, organizacija ili poznatih profesionalaca — kako bi ubedili žrtvu.
📉 Uticaj na sigurnost digitalnih finansija
Ovaj slučaj pokazuje nekoliko važnih rizika u kripto prostoru:
- 📌 Socijalni inženjering je često veći rizik od tehničkih propusta – napadači ne “hakiraju” sistem, nego ljude
- 📌 Upotreba legitimnih aplikacija (WhatsApp, Telegram) pravi lažni osećaj bezbednosti
- 📌 Kripto transferi su nepovratni — jednom kad prođe transakcija na blockchainu, sredstva se ne mogu vratiti bez pristanka primalaca
To znači da edukacija korisnika i svijest o prevarama postaju kritični alati u zaštiti digitalnih sredstava, posebno kada se radi o većim iznosima.
🛡️ Kako se zaštititi
Da bi se izbegle slične prevare, stručnjaci preporučuju:
- Nikada ne slati novac ili kripto na osnovu neproverenih zahteva
- Uvek potvrditi identitet kontakta putem nezavisnih kanala
- Ne verovati zahtevima koji stvaraju osećaj hitnosti
- Koristiti dvofaktorsku autentifikaciju i ozbiljno shvatiti bezbednosne protokole
Prevare poput ove često uspevaju zato što su napadači korak ispred žrtava u pripremi i manipulaciji kontekstom komunikacije. Zato je ključna kombinacija tehničke bezbednosti i opreznog ponašanja.
