Svet

STRAVIČNO UPOZORENJE LEKARA IZ BERGAMA KRUŽI INTERNETOM: Kad ga pročitate, IZGUBIĆETE SVAKU ŽELJU DA IDETE NAPOLJE!

"Razumem da ne smemo širiti paniku,ali imam utisak da ljudi ne shvataju ozbiljno koliko je opasan ovaj virus i da je neke ljude baš briga za ono što im stalno poručujemo, te se žale, jer ne mogu da idu u teretanu ili na džoging"

Stravično svedočenje lekara iz Bergama, zaposlenog na klinici “Humanitas Gavezzani”, Danijela Maćinija kruži internetom. On je odlučio da ono što se dešava na intenzivnoj nezi njegove bolnice približi građanima preko “Fejsbuka”, naročito onima koji se još uvek žale što moraju da sede kod kuće.

“Razumem da ne smemo širiti paniku, ali imam utisak da ljudi ne shvataju ozbiljno koliko je opasan ovaj virus i da je neke ljude baš briga za ono što im stalno poručujemo, te se žale, jer ne mogu da idu u teretanu ili na džoging.

Znam i razumem kolika je ekonomska šteta i ja sam za to zabrinut. Ali, naša bolnica je od prvog momenta počela da se priprema za ovog nevidljivog neprijatelja, čiji se dolazak očekivao, kao rat koji tek treba da počne i koje niko, uključujući i mene nije očekivao, baš na ovaj način, jer malo je reći da je ovo drama.

Ovo nije samo “teži oblik gripa”. Mi se borimo i danju i noću. Jedan za drugim stižu pacijenti i ono što oni imaju nema veze sa gripom. Ljudi iz Bergama neće tek tako lako doći u hitnu, oni su čvrst narod. Pratili su i sada sve ono što im je rečeno: ostanite kod kuće, ako imate temperaturu, nemojte rizikovati da zarazite druge. Ali kod nas stižu onda kada više nisu u stanju da sami dišu. Lekovi za ovaj virus su malobrojni i ono što će se desiti zavisi od vašeg organizma.

Jedino što mi doktori možemo, jeste da se nadamo da će organizam pacijenata uspeti da se izbori sa virusom. Svi lekovi koje dajemo pacijentima su eksperimentalnog karaktera i mi iz dana u dan učimo kako se ponašaju.

Odeljenja se izuzetno brzo pune, table su sve crvene i svuda piše obostrana intersticijalna upala pluća. Lekarsko objašnjenje za one koji se ne bave ovim poslom: Od klasičnog gripa, na stranu što zarazi mnogo manje ljudi, slučajevi se komplikuju samo kada virus, uništavajući naše respiratorne puteve dozvoli bakterijama, koje inače postoje u bronhijama i plućima, da uzorkuju teže slučajeve.

Kovid-19 izaziva pravi pravcati Sars, jer direktno silazi u pluća i inficira ih onemogućavajući im da funkcionišu. Disajna insuficijencija do koje dolazi je jako teška i nakon par dana možda više nije dovoljan kiseonik koji dajemo pacijentima. Iskreno, mene kao lekara uopšte ne teši činjenica da su najteži slučajevi stariji ljudi sa drugim patologijama.

Jer, da li poznajete nekoga ko ima preko 65 godina i ko ne uzima bar jednu tabletu, za pritisak ili dijabetes? Ja vam se kunem da kada vidite mlade ljude koji stižu na intenzivnu terapiju intubirani, na stomaku ili još gore u ECMO (to je mašina koja se koristi za najgore slučajeve, koja ispumpava krv, puni je kiseonikom i vraća je u telo, u nadi da će organizam uspeti sam da ozdravi), sva ta vaša opuštenost jer ste mladi bi vam prošla u sekundi.

Ovo je epidemiološka katastrofa

I dok i dalje čujem da ima ljudi koji se hvališu time da ih nije strah i da neće pratiti indikacije buneći se jer su njihove navike u krizi, u toku je nezamisliva epidemiološka katastrofa.

I ne postoje više urolozi, hirurzi, ortopedi; svi smo mi lekari koji čine jedan tim koji treba da vas odbrani od cunamija koji nas je sve preplavoo. Sve više je slučajeva, imamo od 15 do 20 ljudi koje moramo da ostavimo u bolnici svaki dan zbog koronavirusa.

Rezultati tampona stižu jedan za drugim: pozitivan, pozitivan, pozitivan. I odjednom, hitna pomoć je već u kolapsu. Za par minuta moraš sve da naučiš o tome kako funkcioniše hitna pomoć, a na monitoru piše stalno isto: temperatura, otežano disanje, kašalj, insuficijencija respiratornog aparata.

I uvek ista presuda: Obostrana intersticijalna upala pluća. Non stop. Svi imaju potrebu da ostanu u bolnici. Neko već treba da bude intubiran, neko ide na intenzivnu, za neke je već kasno. Kada se pretrpa intenzivna moramo da napravimo mesta za nju. Svaki ventilator postaje kao suvo zlato i neverovatno je kako brzo smo uspeli uopšte da se organizujemo i reorganizujemo u ovakvoj situaciji.

Medicinsko osoblje sa suzama u očima

Mi kao zdravstveni radnici smo ne iscrpljeni, nego i više od toga. Vidim užasan umor na licima mojih kolega, video sam da ostaju i posle svojih smena, video sam solidarnost i kolege koje idu kod drugih kolega i pitaju ih šta mogu da učine i kako da pomognu.

Lekari koji sami premeštaju krevete i daju terapije pacijentima. Medicinsko osoblje sa suzama u očima, jer nismo uspeli nekog da spasimo, jer vitalne funkcije na monitoru pokazuju da je kasno.

Ja ne viđam više svoju porodicu, jer me je strah da ću ih zaraziti, radujem se fotografijama mog sina kog gledam kroz suze. Zato vam kažem, žao mi je što ne možete da idete u teretanu, pozorište ili u muzeje.

Budite milosrdni prema svim onim starijim ljudima koje možete da ubijete, izbrišete sa lica zemlje. Nije to vaša krivica, znam, nego onih koji vam pune glavu time da preterujete, pa čak i ovo što ja pišem može da izgleda kao preterivanje nekome ko je daleko od ove epidemije, ali molim vas slušajte me, izađite iz kuće samo ako je zaista zaista potrebno.

Ostanite kod kuće, ne idite u samoposluge

Ne idite non stop u samoposluge, najgore što možete da uradite jeste da zarazite nekoga, jer mislite da ste zdravi. Stavite bilo koju masku. Ne tražite samo FFP 2 i FFP 3, te maske su nama potrebne, a počinje da ih nema.

Bez obzira koliko se štitimo, moje kolege i ja smo jako izloženi. Neki od nas su i zaraženi bez obzira na to što poštuju sve protokole. Neki od kolega koji su zaraženi imaju porodice koje su zarazili i koje se bore između života i smrti.

Recite vašoj porodici ili starijim ljudima da ne izlaze iz kuće. Nosite im vi hranu. Mi nemamo alternativu, ovo je naš posao. Zapravo, ovo što radim ovih dana nije moj svakidašnji posao, nisam navikao na ovo, ali radim ga svakako i volim ga sve dok mogu da se bavim njime postujući principe: učiniti sve da pacijenti budu bolje, da ozdrave, čak i ako samo mogu da im uskratim muke, patnju i bol pošto ne mogu da ozdrave.

Mi nismo heroji, mi radimo svoj posao

Budite korisni. Ne zanimaju me ljudi koji nas danas nazivaju herojima, a koji su nas do juče kudili i pljuvali i to će uraditi prvom prilikom kad sve ovo prođe. Ljudi sve brzo zaborave. I mi nismo heroji ovih dana. Ovo je naša profesija. Mi radimo da bi vam bili korisni.

Molim vas da i vi to radite. Mi našim ponašanjem utičemo na život ili smrt na hiljade ljudi, vi vašim na mnogo veći broj. Prenesite ovu poruku svima. Jednostavno morate znati sve ovo da se ne bi desilo i vama ono što se ovde dešava.

Povezani clanci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close
Close