Priče

ISPOVEST BUDUCEG PENZIONERA.

Dosao sam do zadnje godine i ne mogu vise,ovo je samo mucenje.

Znam da moram da trpim dok ne dodjem do penzije.Mnogi od nas zele i maste do ispunjenja radnog veka.Vec cete u cetrdesetima da cujete ceznje da se tresan zivot zameni nekom penzijom,a gajenje brojke zamenite gajenjem biljaka.Za Petra Jovanovica iz Beograda penzija mu je na dohvat ruke,ali ruka mu odavno drhti.

“Ja imam tih famoznih 65 godina. Supruga i ja kad ustanemo u sest ujutru svakog jutra ponavljamo ‘majko mila, ja vise ne mogu ovako’. I nije da neces, ne možes, bre vise. Brojis dane do odmora, do narednog drzavnog praznika, do onog slobodnog dana za slavu… Ne znam kako bih to objasnio, kad stignem na posao sve bude bolje, jer ja radim posao koji generalno volim, ali oko 13h ponovo pocinje kriza. Prosto organizam to sve teze podnosi. I onda, posle rucka, oko cetiri sata, samo se srusimo u krevet do sest popodne, jer nam je malo spavanja nocu. Mislim, kad bismo legli u deset, bilo bi verovatno lakse prepodne na poslu, ali kakav je to zivot”, kaze Jovanovic.

On je naglasio da je njemu mnogo lakse jer voli svoj posao.On je svoj zivot proveo u jednoj kompaniji u kojoj se bavi internet marketingom i odrzavanje sajtova.Mnoge godine je proveo,a sada su ga godine pritisle.Kada budem na odmoru ja se bavim slicnim poslom i kada sam kod kuce,ali nemam taj pritisak da me neko tera i da moram.Jednostavno pocnem kada ja to zelim,prekinem kada ja to hocu.Nisam uglavnom lose u materijalnim stvarima,putujem nekada i vise od dva puta godisnje.Ali ja ne smem ni da pomislim kako je tim ljudima koji rade za minimalac,kaze Jovanovic.

“Radis godinama i ocekivano je da se svašta menja. Paradoksalno je, ali promenio mi se sklop nadredjenih ja sada imam manje posla ali on mi zbog klime rada mnogo teze pada.

Znam da moram sada izdrzati dok ne dodje penzija.Ali,na ivici sam.Srecom imam to neko znanje gde mogu uvek da prezivim.Plata je u toj firmi redovna,ali glupo je i da se odlucim na radiklane promene.

“Ne znam da li pamtite ali nekada u SFRJ zene su u penziju išle sa 55, a muškarci sa 57 navršenih godina. E, to je bilo humano. Sada je svet postao potpuno nehuman, usmeren samo na stvaranje proizvoda u kojima zaista uzivaju samo vlasnici kapitala i oni koji su do para dosli nasledstvom. Mi koji smo do novca dosli postenim radom i radili krvavo kad dodjemo do penzije ako je i dozivimo vise nismo u stanju da uzivamo u njoj”, Kaze Jovanovic.

IZVOR www.danasnje.com

Povezani clanci

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close
Close